Вилијам Шекспир: Отело
Венецијански Маурин
Превод: Ласло Мартон
Редитељ: Золтан Пушкаш
Играју:
Золтан Рокуш
Андор Ковач Немеш
Атила Барат
Кристиан Будинчевић
Акош Њари
Арпад Черник
Тамаш Хајду
Жофиа Мађар
Жужа Калмар
Дина Дедовић Томић
Дизајн светла: Роберт Мајорош к. г.
Сценограф, костимограф, избор музике: Золтан Пушкаш к. г.
Асистент редитеља: Валериа Кочиш
Суфлер/инспицијент: Едина Кулханек
Шеф сцене: Даниел Баги; мајстор светла: Себастијан Свитлик; мајстор тона: Миклош Матлари; реквизитер: Дарко Човић; дежурни декоратер: Мирослав Голић; гардероберке: Анико Палковић и Магдалена Голиат; шминкер/фризер: Мирослава Булатовић; израда костима: Каталин Геро; кројачице: Магдолна Чаки, Гордана Милуновић; извођач: Иштван Прокеш; столари: Душан Пилиповић, Роберт Себењи; израда реквизите: Тибор Такач – Факи.
Премијера: 20. 12. 2022.
Представа траје 100 минута и нема паузу.
Шта данас значи бити Отело? Колико се данас све променило у нашем друштву или колико је остало по старом, у поређењу са оним што је Шекспир написао? Клевета, лажно представљање, љубомора у неизмерним сразмерама, а која је једна од најјачих покретачких снага у нашем свакодневном животу, злоба, оцрњивање других, елиминисање или довођење до лудила... Све те емоције и мисли су јаке и толико токсично делују на психу да у вези свега и свакога постајемо несигурни. Због њиховог утицаја све мање препознајемо добро и тешко нам је да разликујемо праве, поверљиве људске односе од оних лажних, вођених сопственим интересом. У суштини, свет се није ништа променио, али судбина сваког успешног човека који се бори и ствара још више се ставља у излог. Вођени љубомором, раскинкавамо их, гањамо до краја, проналазимо им најслабију тачку, преко које можемо да им уништимо животе и елиминишемо их из друштва. У нашем читању покушавамо да представимо Отела као младог, наивног, успешног човека. Како се носи са моћи и успехом и колико добро види замке у томе? Колико је оправдан гнев остарелог Јага, чије је заслужено унапређење осујећено због младог војника који ужива симпатије власти? Колико пута се у садашњици сусрецћемо са сличним ситуацијама, колико пута бивамо понижени или доживљавамо неправду? Да ли је Јаго заиста крив? То свако нека одлучи за себе.
(Золтан Пушкаш, редитељ)
