Loading...

Радно време билетарнице је радним данима и суботом од 10 до 13 часова и од 18 до 19.30 часова. Недељом билетарница ради од 18 до 19.30 часова, само у случају када се тога дана игра представа.

Онлине резервације карата примамо најкасније до 13 часова тога дана када је представа на репертоару. Цена улазнице за представе је 500 динара, а за премијеру 800 динара. Цена улазнице за ђаке, студенте и пензионере је 350 динара.

Прах prah-djerdj-spiro
Кус петлић kus-petlic
Авет iglic
Најнормалнији човек на свету najnormalniji-covek-na-svetu
Не могу да живим без музике ne-mogu-da-zivim-bez-muzike
Игра у дворцу igra-u-dvorcu
Грета, страница 89 greta-stranica-89
kArc Tóth Árpád verseivel - A kArc Irodalmi Kávéház műsora
Прах prah-djerdj-spiro
Народни посланик narodni-poslanik
Игра у дворцу igra-u-dvorcu
Избирачица izbiracica
Коштана kostana
Бог масакра jasmina-reza-bog-masakra
Грета, страница 89 greta-stranica-89
KONCERT ZA ZALJUBLJENE
Ожалошћена породица branislav-nusic
Прах prah-djerdj-spiro
Koncert Subotičkog simfonijskog orkestra
Не очајавајте никад ne-ocajavajte-nikad
Црни Петар crni-petar
Најнормалнији човек на свету najnormalniji-covek-na-svetu
Кус петлић kus-petlic
Отело otelo
Шогорице sogorice
Кус петлић kus-petlic
Три сестре tri-sestre
KONCERT "POKLON DAMAMA"
СИРОТА МИЛЕВА ИЗ БОСНЕ У НАШОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ ГОДИНЕ 1878. sirota-mileva-iz-bosne-u-nasoj-civilizaciji-godine-1878
Не могу да живим без музике ne-mogu-da-zivim-bez-muzike
Шогорице sogorice
Bulevarska komedija "Ljubav na seoski način"- gostovanje Teatra Arena
Не очајавајте никад ne-ocajavajte-nikad
СИРОТА МИЛЕВА ИЗ БОСНЕ У НАШОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ ГОДИНЕ 1878. sirota-mileva-iz-bosne-u-nasoj-civilizaciji-godine-1878
BALET "Posvećenje proleća" - gostovanje Dewej Dell, Italija
BALET "Posvećenje proleća" - gostovanje Dewej Dell, Italija
Грета, страница 89 greta-stranica-89
СИРОТА МИЛЕВА ИЗ БОСНЕ У НАШОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ ГОДИНЕ 1878. sirota-mileva-iz-bosne-u-nasoj-civilizaciji-godine-1878
Тартиф tartif
Кус петлић kus-petlic
Тартиф tartif
Тартиф tartif
Не могу да живим без музике ne-mogu-da-zivim-bez-muzike
Браво за кловна - ауторскa представа bravo-za-klovna-autorski-projekat
Dejt - monodrama (gostovanje Sandre Silađev)
Не очајавајте никад ne-ocajavajte-nikad
Бог масакра jasmina-reza-bog-masakra
Црни Петар crni-petar
Božidar Knežević: Crveno i zlatno - gostovanje iz Beograda
Кус петлић kus-petlic
Игра у дворцу igra-u-dvorcu
Коштана kostana
Бог масакра jasmina-reza-bog-masakra
СИРОТА МИЛЕВА ИЗ БОСНЕ У НАШОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ ГОДИНЕ 1878. sirota-mileva-iz-bosne-u-nasoj-civilizaciji-godine-1878
Шогорице sogorice
Не могу да живим без музике ne-mogu-da-zivim-bez-muzike
Грета, страница 89 greta-stranica-89
Koncert grupe "Kalem"
Тартиф tartif
Не очајавајте никад ne-ocajavajte-nikad
СИРОТА МИЛЕВА ИЗ БОСНЕ У НАШОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ ГОДИНЕ 1878. sirota-mileva-iz-bosne-u-nasoj-civilizaciji-godine-1878
Црни Петар crni-petar
Radovan Treći - gostovanje Narodnog pozorišta Sombor
Ča Grgina huncutarija - Hrvatski kulturni centar "Bunjevačko kolo"
Браво за кловна - ауторскa представа bravo-za-klovna-autorski-projekat
Ожалошћена породица branislav-nusic
Кус петлић kus-petlic
Тартиф tartif

Бранислав Нушић: Не очајавајте никад

 Не очајавајте никад

Улоге:

Марсел Шабанон - Љубиша Ристовић
Марта Шабанон - Ксенија Митровић/Моња Медаковић Вуксановић
Казимир - Милан Вејновић
Густав  - Димитрије Динић
Госпођа Бло - Кристина Јаковљевић
Нанет Досе - Софија Мијатовић / Јелена Михајловић
Теча Арсен - Зоран Бучевац
Тетка Адела - Владимир Грбић
Музичар - Геза Кучера мл.

Ауторски тим:

Режија и избор музике: Оља Ђорђевић
Сценографија: Марија Калабић
Костимографија: Марко Маросиук
Кореографија и сценски покрет: Мирко Кнежевић
Сценски говор: Саша Латиновић
Асистенти режије: Вуксан Бурзан и Тијана Стефановић
Инспицијент и суфлер: Весна Галешев
Консултант за пољски језик: Ивана Фотез
Консултант за бугарски језик: Емилија Мрдаковић

Шеф сцене: Горан Мачковић
Мајстор светла: Недо Илић
Мајстор тона: Иштван Немет
Реквизитер: Доминика Јухас
Дежурни декоратер: Адем Буњаку
Гардеробери: Весна Кричковић, Дамир Бранковић
Шминкер/фризер: Мирослава Булатовић
Израда декора: Душан Пилиповић, Роберт Себењи, Тибор Такач
Израда костима: Магдолна Чаки, Гордана Милуновић, Сава Стефановић

Прва проба: 12. јануар 2022.
Премијера: 26. фебруар 2022. 

Оља Ђорђевић

Рођена и одрасла у Београду. Завршила Тринаесту београдску гимназију, три године, а затим Jefferson Performing Arts High School у Портланду, Орегон. Дипломирала на одсеку за мултимедијалну режију у класи проф. Бора Драшковића, на Академији уметности у Новом Саду. Радила је у организационим тимовима фестивала БИТЕФ, Стеријино позорје и Радост Европе. Од 2006. директор Драме на српском језику Народног позоришта у Суботици.

Значајније режије:

МОМЦИ ИЗ БЕНДА - Март Кроули; ПРАВО НА РУСА - Угљеша Шајтинац; БОМБАРДОВАЛИ СМО ЊУ ХЕЈВЕН - Џозеф Хелер; ОТЕЛО - Вилијам Шекспир; ИЗА КУЛИСА - Мајкл Фрејн; МРАЧНА КОМЕДИЈА - Петер Шефер; АПАРТМАН - Нил Сајмон; МНОГО ВИКЕ НИ ОКО ЧЕГА - Вилијам Шекспир; ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА - Бранислав Нушић; ТЕРАПИЈА - Дуранг/Ђорђевић (специјална Стеријина награда за представу у целини); БУБА У УХУ - Жорж Фејдо; ГЛАСИНЕ - Нил Сајмон; ЕУФЕММЕИЗАМ, ауторски пројекат; ХАСАНАГИНИЦА - Љубомир Симовић; СУМЊИВО ЛИЦЕ - Бранислав Нушић (награда за најбољу режију на фестивалу „Мостарска лиска“); ПРС’О - Реми де Во; ВЕЧЕРА БУДАЛА - Франсис Вебер; БРАК БЕТ И БУ-а - Кристофер Дуранг; ПОТПУНО СКРАЋЕНА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ - ауторски пројекат, Обрадовић/Пелевић (награда „Миодраг Петровић - Чкаља“ и статуета „Јованча Мицић“ за најбољу представу по гласовима публике, специјална диплома дневног листа „Политика“ и специјална награда „за колективну игру“); ДОК ТЕ ЈА ХРАНИМ И ОБЛАЧИМ - ауторски пројекат, Даница Николић Николић (статуета Ћуран за најбољу режију, Дани комедије у Јагодини); УКРОЋЕНА ГОРОПАД - В. Шекспир; ТЕНОР НА ЗАЈАМ - Кен Лудвиг (статуета „Јованча Мицић“ за најбољу представу на Данима комедије у Јагодини).

О представи:

Шта да ради жена која у једном дану сазнаје да њен покојни муж није жив, већ стиже кући, а она се преудала за другог човека? У таквој дилеми се налази јунакиња Нушићеве комедије, Марта Шабанон, која је живела у уверењу да је њен први муж, Густав, јуначки погинуо у бици на Марни. Као ратна удовица, у тешким условима и константној несташици, она се поново удала за Шабанона, богатог власника зграде у којој су она и Густав живели. Тог дана, кад се радња комада одвија, Марта сазнаје да је Густав све то време био у заробљеништву и да стиже кући. Њен други муж не може да се помири са том чињеницом и кује план како да осујети тај њихов сусрет. Како то бива у добрим комедијама, све што може поћи наопако – и пође.