Loading...

Радно време билетарнице је радним данима и суботом од 10 до 13 часова и од 18 до 19.30 часова. Недељом билетарница ради од 18 до 19.30 часова, само у случају када се тога дана игра представа.

Онлине резервације карата примамо најкасније до 13 часова тога дана када је представа на репертоару. Цена улазнице за представе је 500 динара, а за премијеру 800 динара. Цена улазнице за ђаке, студенте и пензионере је 350 динара.

Прах prah-djerdj-spiro
Кус петлић kus-petlic
Авет iglic
Најнормалнији човек на свету najnormalniji-covek-na-svetu
Не могу да живим без музике ne-mogu-da-zivim-bez-muzike
Игра у дворцу igra-u-dvorcu
Грета, страница 89 greta-stranica-89
kArc Tóth Árpád verseivel - A kArc Irodalmi Kávéház műsora
Прах prah-djerdj-spiro
Народни посланик narodni-poslanik
Игра у дворцу igra-u-dvorcu
Избирачица izbiracica
Коштана kostana
Бог масакра jasmina-reza-bog-masakra
Грета, страница 89 greta-stranica-89
KONCERT ZA ZALJUBLJENE
Ожалошћена породица branislav-nusic
Прах prah-djerdj-spiro
Koncert Subotičkog simfonijskog orkestra
Не очајавајте никад ne-ocajavajte-nikad
Црни Петар crni-petar
Најнормалнији човек на свету najnormalniji-covek-na-svetu
Кус петлић kus-petlic
Отело otelo
Шогорице sogorice
Кус петлић kus-petlic
Три сестре tri-sestre
KONCERT "POKLON DAMAMA"
СИРОТА МИЛЕВА ИЗ БОСНЕ У НАШОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ ГОДИНЕ 1878. sirota-mileva-iz-bosne-u-nasoj-civilizaciji-godine-1878
Не могу да живим без музике ne-mogu-da-zivim-bez-muzike
Шогорице sogorice
Bulevarska komedija "Ljubav na seoski način"- gostovanje Teatra Arena
Не очајавајте никад ne-ocajavajte-nikad
СИРОТА МИЛЕВА ИЗ БОСНЕ У НАШОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ ГОДИНЕ 1878. sirota-mileva-iz-bosne-u-nasoj-civilizaciji-godine-1878
BALET "Posvećenje proleća" - gostovanje Dewej Dell, Italija
BALET "Posvećenje proleća" - gostovanje Dewej Dell, Italija
Грета, страница 89 greta-stranica-89
СИРОТА МИЛЕВА ИЗ БОСНЕ У НАШОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ ГОДИНЕ 1878. sirota-mileva-iz-bosne-u-nasoj-civilizaciji-godine-1878
Тартиф tartif
Кус петлић kus-petlic
Тартиф tartif
Тартиф tartif
Не могу да живим без музике ne-mogu-da-zivim-bez-muzike
Браво за кловна - ауторскa представа bravo-za-klovna-autorski-projekat
Dejt - monodrama (gostovanje Sandre Silađev)
Не очајавајте никад ne-ocajavajte-nikad
Бог масакра jasmina-reza-bog-masakra
Црни Петар crni-petar
Božidar Knežević: Crveno i zlatno - gostovanje iz Beograda
Кус петлић kus-petlic
Игра у дворцу igra-u-dvorcu
Тартиф tartif
Бог масакра jasmina-reza-bog-masakra

Иван Лео Лемо: Кабаре Југословенке

Кабаре Југословенке

Иван Лео Лемо: КАБАРЕ ЈУГОСЛОВЕНКЕ

Улоге:

ДАНИЦА ДРМАЛОВ, пилоткиња из околине Мостара ....... Сузана Вуковић
ЉУПКА ДЕМИРОВСКА, криминалка из околине Штипа ....... Јелена Михајловић
МОЈЦА МАУРИН, генетичарка из Постојне ....... Сања Моравчић
СВЕТЛАНА ВРСАЛОВИЋ, генералка из Крагујевца ....... Кристина Јаковљевић
ТЕУТА - археолошкиња из Боке Которске ....... Моња Медаковић Вуксановић
ЕСМА ОМЕРПАШИЋ, радница на одређено у салону за нокте из Загреба ....... Николина Вујевић/Аница Петровић
СУЗАНА ВУКОВИЋ, глумица из Суботице ....... Весна Кљајић Ристовић
ДУАЛИПА, певачица из Лондона и Приштине, тренутно нерођена ....... Софија Мијатовић
FEMALE MC, ТВ модераторка ...... Миња Пековић

Сонгове отпевала Николина Вујевић

Ауторски тим:

Аутор текста и редитељ: Иван Лео Лемо
Кореограф: Ален Сесартић
Композитор: Звонимир Дуспер Дус
Сценографкиња: Весна Режић
Костимограф: Марко Маросиук
Асистенткиња сценографкиње: Николина Кузмић
Инспицијент: Горан Грубишић
Суфлерка: Весна Галешев

Шеф сцене: Даниел Баги
Мајстор светла: Недо Илић
Мајстор тона: Иштван Немет
Дежурни декоратер: Мирослав Жуков
Фризерка: Ана Тот
Реквизитерка: Даринка Гаврић
Гардеробери: Весна Кричковић, Дамир Бранковић
Израда декора: Душан Пилиповић, Роберт Себењи, Тибор Такач
Израда костима: Магдолна Чаки, Гордана Милуновић, Андраш Фаркаш

Екипа представе се срдачно захваљује Уриму Демировском за превод на македонски језик и Софији Мијатовић за лектуру такозваног шумадијског говора. 

Прва проба: 18. април 2023.

Премијера: 25. мај, ex Дан младости, 2023.

Реч редитеља:

Ово је мој седми по реду кабаре у седам година. С Југословенкама завршавам тај циклус који је почео 2016. с “Кабареом Сплићанке”. Била је то представа инспирисана мојим родним градом Сплитом. Годину дана после, још сам један кабаре сместио у Сплит, “Кабаре Split in Space”. Свидела ми се, тад, та комбинација сторителинга, стендапа, бурлеске и мјузикла, у вехементним исповедним монолозима с динаминком нервних сломова. Покушавао сам публику и насмејати и ганути, и забавити и замислити. А највеће креативно узбуђење било ми је играти се језиком, стандардним и жаргоном, његовим фразама, дијалекталним мелодијама, реторичким динамикама, стилским фигурама, његовим дубинама и дометима. У том сам ткању језика и фабуле тражио идентитетске матрице које нас обликују, усмеравају, означавају, отварају према другима, али и ограничавају у погледима на друго и другачије. Уследила су још два кабареа у којима сам с истом потребом истраживао језик и менталитет мојих предака из Далматинске загоре. Били су то кабареи „Вла-Вла-Влајланд“ и „Чудо“. Затим сам у Загребу написао и режирао два кабареа посвећена том граду у којем тридесет година живим; “Кабаре преко везе” те “Кабаре Загрепчанке и статичар”. И ево, након те седмогодишње кабаретске експедиције, у Народном позоришту у Суботици враћам се одакле је мој живот и почео, у тему Југославије, али из позиције којом су се сви моји кабареи и бавили, а то је расветљавање патријархалних помрачина, истраживање тектонског сусрета такозваног Истока са такозваним Западом у бизарним и мелодраматичним причама. Суботица са својим прекрасним и поноса вредним мултикултуралним идентитетом, чини ми се идеална позорница за удомити овакав кабаре у којем се преплиће осам прича из шест бивших република и две бивше покрајине из бивше нам, заједничке државе. Користим ову прилику да се извиним Словенцима и Македонцима што смо од њиховог језика направили једну српско-хрватско македонско словенску мешанцију, заправо метајезик који не постоји, али је конструисан за потребе ликова и мултикултуралног драмског привида. Није нам била намера изругивати се, него показати како нама у Хрватској, Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори, који говоримо исти језик у различитим наречјима, како, дакле, нама, звуче њихови братски језици. Поступак је то свесног и својеврсног стереотипизирања са драмском сврхом. Надамо се да ће те наше језичке гимнастике забавити публике од Вардара до Триглава и да ће наша фабуларна, паралелна историја Југославије потакнути на инспиративна поређења, комеморативне конклузије и прожимање у препознавању.

- Иван Лео Лемо

Позоришна критика: 

https://hocupozoriste.rs/vesti/kad-bi-tito-bio-drugarica

Народно позориште Суботица срдачно захваљује на подршци:

Компанијама Горки лист и Вода Вода, Винарији Подрум Тошићи, Пивари Патуљак и Пабу Само пиво, Дестилерији Раичевић и Млекари Суботица Имлек