Нил Сајмон: Босоноги у парку
режија: Јована Томић
превод: Оља Ђорђевић
избор музике: Јована Томић
кореограф: Маја Калафатић
драматург: Димитрије Коканов
сценограф: Марија Калабић
костимограф: Марко Маросиук
асистент костимографа: Тамара Бранковић
инспицијент: Весна Галешев
суфлер: Горан Грубишић
Јана Милосављевић-Кори Братер
Димитрије Динић-Пол Братер
Сузана Вуковић-мајка
Владимир Грбић-Виктор Веласко
Милан Вејновић-ПТТ службеник
премијера: 03.06.2016.
Реч редитељке:
Представа 'Босоноги у парку', адаптација истоименог комада Нила Сајмона, проблематизује појам брака и његову сврху данас. Жанровским и стилским одступањем од оригиналног текста, клишеизирани проблеми емотивних веза, као сто су немогућност комуникације, маничан страх од усамљености и бројни други, градирају до апсурда, па се ликови налазе у расцепу између немогућности функционисања у моногамној заједници и глорификације институције брака - чиме доводе у питање њену сврху.
Јована Томић, редитељка
Реч драматурга:
Адаптација Сајмоновог комада подразумева згушњавање и скраћивање реалција унутар односа ликова, извођача, простора, мотива и тема. Поступак сажимања је допринео видиљивости мачистичких друштвених норми које оригинални драмски текст не доводи у питање већ их подразумева и прихвата. Један од циљева наше представе јесте истраживање жанровске задатости текста те модификација исте у полижанровске праксе сценског језика. Критички однос у читању текста се огледа у превазилажењу устаљених конвецнија сценског интерпретирања романтичних комедија те у покушају да се пронађе адекватнији извођачки израз.
Димитрије Коканов, драматург
Реч кореографкиње:
Један врло традиционалан текст проблематизовали смо на нама занимљивији начин извођења где су тела у простору драстично условљења простором у којем се налазе. Однос ликова гради се на релацији тело-тело и тело-простор. Овим поступком на одређеним местима покретом се апстрахује драмска радња која се означава само квалитетом покрета. Суптилно поигравање између перформативног и глумачког израза огледа се кроз константну присутност тела и разна оруђа извођења, пре свега репетицију. Због истих просторних услова, ликови жуде за неутралношћу како у погледу родног разликовања тако и у изразу представљања лика у релацији са извођењем тела.
Маја Калафатић, кореографкиња
