Loading...

Радно време билетарнице је радним данима и суботом од 10 до 13 часова и од 18 до 19.30 часова. Недељом билетарница ради од 18 до 19.30, само у случају када се тога дана игра представа.

Онлине резервације карата примамо најкасније до 13 часова тога дана када је представа на репертоару. Цена улазнице за представе је 350 динара, а за премијеру 550 динара. Цена улазнице за ђаке, студенте и пензионере је 250 динара.

Сакати Били са Инишмана sakati-bili-sa-inismana
Црни Петар crni-petar
Зла жена zla-zena
Љубичасти багрем ljubicasti-bagrem
Укроћена горопад ukrocena-goropad
Црни Петар crni-petar
Конопац konopac
Радничка хроника radnicka-hronika
Сакати Били са Инишмана sakati-bili-sa-inismana
Дама из Максима dama-iz-maksima
Зла жена zla-zena
Нови свет novi-svet
Радничка хроника radnicka-hronika
Сакати Били са Инишмана sakati-bili-sa-inismana
Тристрам Шенди tristram-sendi
Говорна мана govorna-mana
Конопац konopac
Радничка хроника radnicka-hronika
Црни Петар crni-petar
Сакати Били са Инишмана sakati-bili-sa-inismana
Marjan Kiš: Skupština na ćoši - HKC Bunjevačko kolo iz Subotice
Дама из Максима dama-iz-maksima
Зла жена zla-zena
Љубичасти багрем ljubicasti-bagrem
Сумњиво лице sumnjivo-lice
Август у округу Осејџ avgust-u-okrugu-osejdz
Црни Петар crni-petar
Два у један dva-u-jedan
Нови свет novi-svet
Радничка хроника radnicka-hronika
Љубичасти багрем ljubicasti-bagrem
Сакати Били са Инишмана sakati-bili-sa-inismana
Црни Петар crni-petar
Укроћена горопад ukrocena-goropad
Нови свет novi-svet
Ко се боји Вирџиније Вулф ko-se-boji-virdzinije-vulf
Ко се боји Вирџиније Вулф ko-se-boji-virdzinije-vulf
Дама из Максима dama-iz-maksima
Радничка хроника radnicka-hronika
Тестостерон testosteron
Тестостерон testosteron
Ко се боји Вирџиније Вулф ko-se-boji-virdzinije-vulf
Nikolaj Erdman: Samoubica-gostovanje Narodnog pozorišta iz Sombora
Тестостерон testosteron
Ко се боји Вирџиније Вулф ko-se-boji-virdzinije-vulf
Црни Петар crni-petar
Сакати Били са Инишмана sakati-bili-sa-inismana

Нил Сајмон: Босоноги у парку

Босоноги у парку

режија: Јована Томић 

превод: Оља Ђорђевић 

избор музике: Јована Томић 

кореограф: Маја Калафатић 

драматург: Димитрије Коканов 

сценограф: Марија Калабић 

костимограф: Марко Маросиук 

асистент костимографа: Тамара Бранковић 

инспицијент: Весна Галешев 

суфлер: Горан Грубишић 

Јана Милосављевић-Кори Братер 

Димитрије Динић-Пол Братер 

Сузана Вуковић-мајка 

Владимир Грбић-Виктор Веласко 

Милан Вејновић-ПТТ службеник 

премијера: 03.06.2016.

Реч редитељке: 

Представа 'Босоноги у парку', адаптација истоименог комада Нила Сајмона, проблематизује појам брака и његову сврху данас. Жанровским и стилским одступањем од оригиналног текста, клишеизирани проблеми емотивних веза, као сто су немогућност комуникације, маничан страх од усамљености и бројни други, градирају до апсурда, па се ликови налазе у расцепу између немогућности функционисања у моногамној заједници и глорификације институције брака - чиме доводе у питање њену сврху.

Јована Томић, редитељка 

Реч драматурга: 

Адаптација Сајмоновог комада подразумева згушњавање и скраћивање реалција унутар односа ликова, извођача, простора, мотива и тема. Поступак сажимања је допринео видиљивости мачистичких друштвених норми које оригинални драмски текст не доводи у питање већ их подразумева и прихвата. Један од циљева наше представе јесте истраживање жанровске задатости текста те модификација исте у полижанровске праксе сценског језика. Критички однос у читању текста се огледа у превазилажењу устаљених конвецнија сценског интерпретирања романтичних комедија те у покушају да се пронађе адекватнији извођачки израз. 

Димитрије Коканов, драматург 

Реч кореографкиње: 

Један врло традиционалан текст проблематизовали смо на нама занимљивији начин извођења где су тела у простору драстично условљења простором у којем се налазе. Однос ликова гради се на релацији тело-тело и тело-простор. Овим поступком на одређеним местима покретом се апстрахује драмска радња која се означава само квалитетом покрета. Суптилно поигравање између перформативног и глумачког израза огледа се кроз константну присутност тела и разна оруђа извођења, пре свега репетицију. Због истих просторних услова, ликови жуде за неутралношћу како у погледу родног разликовања тако и у изразу представљања лика у релацији са извођењем тела. 

Маја Калафатић, кореографкиња