Старац Милија / Борислав Михајловић Михиз: Бановић Страхиња
БАНОВИЋ СТРАХИЊА / BÁNOVITY SZTRAHINYA
позоришна јуначка балада
Адаптација и режија: Мирко Радоњић к.г.
Драматургија: Рози Б. Брешћански
Сцена и светло: Мирко Радоњић к.г.
Костим: Лина Лековић к.г.
Музика: Ервин Палфи
Асистенткиња редитеља: Валериа Кочиш
Инспицијент: Едина Кулханек
Играју:
Ервин Палфи
Хермина Г. Ердељи
Дина Дедовић Томић
Тамаш Хајду
Арпад Черник
Чаба Ралбовски
Акош Њари
Драмски текст је превела Рози Брешћански Б., док је за епску песму коришчен превод Иштвана Ага. Текст представе у себе укључује и одломак из поговора књиге "Хомер, Илијада" Алесандра Барика.
Шеф сцене: Горан Мачковић; мајстор тона: Миклош Матлари; мајстор светла: Дејан Ковачевић; реквизитер: Дарко Човић; дежурни декоратер: Мирсад Кулашић; гардероберке: Анико Палковић и Магдалена Голиат; шминкер/фризер: Мила Кујунџић; израда декора и реквизите: Душан Пилиповић, Роберт Себењи, Тибор Такач – Факи; израда костима: Магдолна Чаки, Гордана Милуновић, Андраш Фаркаш.
Нетко бјеше (Страхинићу бане)
"Бановић Страхиња", како је Вук насловио пјесму о бану Страхинићу, један је од драгуља народне усмене књижевности и усамљен примјер да центар епског приповиједања не заузима догађај, већ јунак.
У центру наше представе је приповиједање, односно пјевање сâмо. Епска пјесма је повод да у позоришту потражимо искре из огњиштā око којих смо се некада окупљали и слушали приче које су успостављале, али и пропитивале, велике наративе на којима су формиране наше заједнице.
Мотив нипошто није жудња за великим наративом. Савременост нас изнова учи да су управо велики наративи најчешћи изговор за употребу силе. Наша жеља је да у фрагментима Милијине пјесме и Михизове драме пронађемо мале, људске приче унутар једног митског наратива.
Јер нам је данас више него икад потребан "нетко" ко ће етхос ставити испред силе.
Мирко Радоњић
Премијера:
10.06.2022.
Представа траје 90 минута и нема паузу.
