Ђерђ Шпиро: Прах
Улоге:
Жена: Софија Мијатовић Лазаров
Мушкарац: Владимир Грбић
Aуторски тим:
Редитељка: Оља Ђорђевић
Композитор: Павле Звекић
Сценографкиња: Марија Калабић
Костимограф: Марко Маросиук
Инспицијент и суфлер: Горан Грубишић
Превод с мађарског: Радослав Миленковић
Шеф сцене: Даниел Баги
Мајстор светла: Недо Илић
Мајстор тона: Иштван Немет
Дежурни декоратер: Бајро Буњаку
Фризерка: Ана Тот
Реквизитери: Даринка Гаврић, Мухамет Буњаку
Гардеробери: Весна Кричковић, Дамир Бранковић
Израда декора: Душан Пилиповић, Роберт Себењи, Тибор Такач
Израда костима: Магдолна Чаки, Сава Стефановић
О ПИСЦУ:
Ђерђ Шпиро је рођен у Будимпешти 1946. године. Студирао је руску, српскохрватску и мађарску књижевност на Универзитету ЕЛТЕ у Будимпешти, а усавршавао се у Совјетском Савезу, Југославији, Пољској и Чехословачкој. Између осталог, радио је као новинар, уредник, професор, драматург, предавач и преводилац. Од 1978. предаје на Универзитету у Будимпешти. Његова докторска дисертација под називом „Драма у источној и централној Европи од просветитељства до Првог светског рата” објављена је 1986. године. Објавио је десет романа, три збирке кратких прича, око тридесет драмских текстова, велики број есеја и монографија, као и шест филмских сценарија. Течно говори руски, пољски, српско-хрватски, чешки, словачки и енглески, а чита француски, немачки, италијански и бугарски. Добитник је више од тридесет престижних награда. Члан је Удружења мађарских писаца и друштва „Сечењи”. Живи у Будимпешти.
РЕЧ РЕДИТЕЉА:
Деца се радују свему – снегу, шуштању лишћа, згодном дрвету за пењање, блатњавој бари за скакање. Сваки нови дан им је непресушан извор нових малих радости. У неизбежном процесу одрастања, та способност радовања, како малим тако и великим стварима, једна је од првих ствари која нестане код одраслих људи. Притиснути обавезама и лошим искуствима, застражени и обесхрабрени тешком свакодневицом, бомбардовани катастрофичним вестима из медија, људи нису више у стању да се радују чак ни кад им се срећа осмехне. Ђерђ Шпиро нам у „Праху“, на изузетно духовит начин, поставља нека важна, животна питања. Када смо постали људи који не примећују мале ствари? Када смо постали људи којима је лакше да верују у подле сплетке и сумануте теорије завере? Када смо се навикли да увек тражимо грешку у свему, да увек очекујемо негативан исход? Када смо почели да тражимо само црне теме за разговор, макар то било оно чувено „што је грозно време данас“? Када смо основне људске принципе и веру у исправно и погрешно заменили флоскулама типа „шта да радим, то тако иде“? Када смо, зарад сопствених интереса и зараде, почели да правдамо све оно што би нам било одвратно док смо били млађи? Када смо престали да видимо добро једни у другима? Када смо постали – овакви?
Оља Ђорђевић
Прва проба: 6. новембар 2023.
Премијера: 21. децембар 2023.
Народно позориште Суботица срдачно захваљује на подршци:
Компанијама Горки лист и Вода Вода, Винарији Подрум Тошићи, Пивари Патуљак и Пабу Само пиво, Дестилерији Раичевић, Млекари Суботица Имлек