REČ REDITELJA

Ako bi se od mene tražila samo jedna reč (kao što lepo piše u naslovu), bila bi to reč IGRA. Znam, zvuči uopšteno, hiljadu puta smo čuli reč igra vezanu uz neku pozorišnu predstavu ili proces njenog pravljenja, često se toj reči pripisuju razna magijska svojstva i obredne moći. Prečesto se mistifikuje. Ipak, i pored ove svesti o mogućoj zloupotrebi reči IGRA, moja rediteljska reč bi bila... Hm... Hajde onda ČIGRA! I to ona kineska, koja može da se kupi za 200 dinara na ulici, sa led-diodama koje svetle kada se zavrti.

Ovo je, dakle čigra: okreće se, sve brže i brže i na kaju stane. Zvuči više-manje kao bilo šta uopšte, kao sam "život", recimo. Ali ipak ima veze, stvarno ima.

Način na koji su baš ovakvi "RazBOYnici" nastali baš u ovom trenutku i baš u Pozorištu sa baš ovakvim Ansamblom sa baš ovakvim saradnicima iluzorno je opisivati. Osim u toj jednoj reči koju neću da ponavljam jer će previše ličiti na nešto drugo (o čemu nisam hteo da pišem).

Izvolite dakle, a ako se nekom zavrti u glavi (ili bilo kom drugom delu tela ili duha) slobodno za to okrivite mene, reditelja... hm... rOditelja ove predstave.

Nikola Zavišić