Albina Podgradska: SIROTA MILEVA IZ BOSNE U NAŠOJ CIVILIZACIJI GODINE 1878.
PODELA / SZEREPOSZTÁS
Mileva, devojčica / Gyermek Mileva: Nika Vizin
Mileva, devojka / Kislány Mileva: Petra Mijailović
Mileva, odrasla / Felnőtt Mileva: Dedovity Tomity Dina
Majka / Anya: Sanja Moravčić
Nadničarka / Napszámosnő: Suzana Vuković
Sida: Sofia Živanović
Sofija: Kira Terteli
Zorka: Elena Budimir
Darinka: Kalina Bibin
Leposava: Nevena Moravčić
Hristina: Tara Vukmirica
Stanka: Sofija Molnar
Persa: Teodora Marković
Juca: Lena Mijailović
Berta: Danka Savin
Jedan gospodin / Egy úr: Miloš Stanković
Bertina majka / Berta anyja: Kristina Jakovljević
Seljanka / Parasztasszony: G. Erdélyi Hermina
Maxim Roka: Kovács Nemes Andor
Mikloš Kolar: Budinčević Krisztián
Stipan Bikar: Ljubiša Ristović
Sima Tornjanski: Milan Vejnović
Jozef Štebler: Dimitrije Dinić
Joška Volf: Baráth Attila
Beležnik, otac Leposave / Jegyző, Leposava apja: Uroš Mladenović
Mađar / Magyar: Ralbovszki Csaba
Slovak / Szlovák: Miroslav Fabri
Prvi Rom / Első roma: Muhamet Bunjaku
Drugi Rom / Második roma: Ambrus Richárd
Prva Romkinja / Első roma nő: Vesna Kljajić-Ristović
Druga Romkinja / Második roma nő: Monja Medaković Vuksanović
Treća Romkinja / Harmadik roma nő: Sabina Šećiri
Četrvrta Romkinja / Negyedik roma nő: Florensija Kajtaz
Peta Romkinja / Ötödik roma nő: Elmedina Sulejmani
Procenjivač / Becsüs: Igor Greksa
Pišta, Danguba / Pista, Naplopó: Miloš Macura
Kuvarica / Szakácsnő: Magyar Zsófia
Kočijaš / Kocsis: Vladimir Grbić
Badavadžija / Ingyenélő: Csernik Árpád
Sofijina majka / Sofija anyja: Pámer Csilla
Doktor / Orvos: Srđan Sekulić
AUTORSKI TIM / SZERZŐI CSAPAT
Režija / Rendező: Anđelka Nikolić
Dramaturgija i prevod na mađarski / Dramaturgia és fordítás magyar nyelvre: Brestyánszki B. Rozi
Scenski prostor / Színpadi tér: Anđelka Nikolić, Radivoje Dinulović
Kostimograf / Jelmeztervező: Marko Marosiuk
Dizajn plakata / Plakátterv: Katarina Stanojlović
Kompozitor / Zeneszerző: Ifj. Kucsera Géza
Pokret / Színpadi mozgás: Isidora Stanišić
Prevod na slovački / Fordítás szlovák nyelvre: Zdenka Valent Belić
Prevod na romski jezik / Fordítás roma nyelvre: Stevan Nikolić
Prevod na poljski jezik / Fordítás lengyel nyelvre: Marzena Maciulewicz
Lektorka za bunjevački jezik / Bunyevác színpadi beszéd: Kristina Jakovljević
Lektor za srpski jezik / Szerb színpadi beszéd: Saša Latinović
Lektorka za mađarski jezik / Magyar színpadi beszéd: Raffai Telečki Ágnes
Inspicijenti / Ügyelők: Vesna Galešev, Goran Grubišić, Kulhanek Edina
Šef scene / Színpadmester: Goran Mačković
Majstor svetla / Fénymester: Nedo Ilić
Majstori tona / Hangmesterek: Ištvan Nemet, Stefan Mlađenović
Garderoberi / Öltöztetők: Vesna Kričković, Damir Branković
Dežurni dekorater / Ügyeletes díszítő: Alen Lukač
Frizerka / Fodrász: Ana Tóth
Rekviziterka / Kellékes: Darinka Gavrić
Audio materijal koji se koristi u predstavi inspirisan je fotografijama Jelene Vladušić, nastalim u okviru istraživanja i višemedijske prostorne instalacije „U potrazi za domom”.
Az előadásban felhasznált hanganyagot Jelena Vladušić fotói ihlették, melyek a „Haza keresésében” elnevezésű kutatás és multimédiás térinstalláció részeként készültek.
Koprodukcija / Koprodukció:
Seoski kulturni centar Markovac / Községi Művelődési Központ, Markovac
Народно позориште Суботица – Narodno pozorište Subatica – Népszínház Szabadka – Narodno kazalište Subotica
Dečje pozorište Subotica – Szabadkai Gyermekszínház
Ovaj projekat dobio je podršku od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju”, koji sporovodi Hartefakt fond.
Az előadás létrejöttét a svájci kormány támogatja a „Kultúra a demokráciáért” projekt keretében, amelyet a Heartefact Alap valósít meg.
Zahvaljujemo: Edukativnom centru Roma, Jeleni Vladušić i Stefanu Šipki.
Köszönet a Roma Edukációs Központnak, Jelena Vladušićnak és Stefan Šipkának.
Premijera / Bemutató: 14. 3. 2024.
Suočavanje jednog modernog i jednog konzervativnog sveta
Drama Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji 1878. je prvo sačuvano delo na srpskom jeziku koje je napisala dramska spisateljica.
Albina Podgradska je rođena u Pešti 1858. godine, kao jedno od devetoro dece Josipa Podgradskog, slovačkog gimnazijskog profesora, pesnika i dramskog pisca. Završila je četvororazrednu devojačku školu u Novom Sadu, a 1878. godine završila je trogodišnju učiteljsku školu na srpskom jeziku u Somboru. Posle učiteljskog ispita, bolest ju je sprečila da predaje, nije se ni udavala, već je napisala svoju jedinu dramu i umrla. Na koricama njene posthumno objavljene knjige stoji: „Umrla je upravo kada se ova knjižica štampala 30. marta u 21. godini u Somboru. Poreklom Slovakinja”.
Albina je najverovatnije počela da piše pod uticajem svog oca. Josip Podgradski je pisao na slovačkom i dobio je dostojno mesto u slovačkoj književnosti. Sve svoje drame napisao je u obliku stiha.
Albina Podgradska je svoju priču napisala u prozi, ali ju je protkala pesmama pisanim u duhu srpskih epskih pesama. Zaplet sentimentalnog teksta pisanog u ideji moralnog idealizma protkan je bogatim emotivnim nitima.
Autorka svoju priču smešta u tipično vojvođansko multietničko okruženje. U njenoj drami likovi govore i mađarski, slovački, poljski, romski i nemački, ali se radnja odvija pre svega na srpskom jeziku i u srpskoj sredini. Glavne heroine, pak, nisu Vojvođanke, već bosanske Srpkinje – majka i njena ćerka – koje ovde traže utočište nakon bekstva od rata. Izgubile su svoje najmilije u ratu, nekada su bile bogate, ali su osiromašile. One beže u Monarhiju, koja za njih predstavlja zemlju budućnosti i nade. Nadale su se podršci i bezbednom mestu za život, ali umesto toga suočene su sa surovošću, prevarama i nepoštenjem.
Drama Albine Podgradske, slovačke spisateljice iz Vojvodine, dugo je bila zaboravljena, o njoj je sačuvano vrlo malo podataka, a možda i nagoveštava značajni potencijal buduće dramske spisateljice, koju je rana smrt sprečila u razvoju i ostavila samo ovo delo za buduće naraštaje – delo koje postavlja i danas aktuelna moralna/etička pitanja.
Reč reditelja
Ovu predstavu imala sam čast da oblikujem sa grupom izvanrednih ljudi – muškaraca i žena, Subotičana i onih koji dolaze iz drugih gradova, dece i odraslih, profesionalaca i onih koji se pozorištem bave iz radoznalosti i ljubavi, Mađara, Srba, Roma, Slovaka, pravoslavaca, muslimana, katolika i ateista. Zajednička nam je bila volja da radimo zajedno i ogromno strpljenje.
Ovo je moja 42. režija, izvedena sa ansamblom od 41 učesnika i proces koji ću pamtiti po tome da u njemu nije izgovorena nijedna ružna reč, ni na jednom od svih jezika koje govorimo. Iz njega nosim osećaj da ima nade za našu civilizaciju.
Anđelka Nikolić, rediteljka
