Loading...

Radno vreme biletarnice je radnim danima i subotom od 10 do 13 časova i od 18 do 19.30 časova. Nedeljom biletarnica radi od 18 do 19.30 časova, samo u slučaju kada se toga dana igra predstava.

Online rezervacije karata primamo najkasnije do 13 časova toga dana kada je predstava na repertoaru. Cena ulaznice za predstave je 500 dinara, a za premijeru 800 dinara. Cena ulaznice za đake, studente i penzionere je 350 dinara.

Prah prah-djerdj-spiro
Ko zna da li ćeš me ponovo videti? ko-zna-da-li-c-es-me-ponovo-videti
Kus petlić kus-petlic
Avet iglic
Najnormalniji čovek na svetu najnormalniji-covek-na-svetu
Ne mogu da živim bez muzike ne-mogu-da-zivim-bez-muzike
Igra u dvorcu igra-u-dvorcu
Greta, stranica 89 greta-stranica-89
kArc Tóth Árpád verseivel - A kArc Irodalmi Kávéház műsora
Prah prah-djerdj-spiro
Ko zna da li ćeš me ponovo videti? ko-zna-da-li-c-es-me-ponovo-videti
Narodni poslanik narodni-poslanik
Igra u dvorcu igra-u-dvorcu
Izbiračica izbiracica
Koštana kostana
Bog masakra bog-masakra
Greta, stranica 89 greta-stranica-89
KONCERT ZA ZALJUBLJENE
Ožalošćena porodica branislav-nusic
Prah prah-djerdj-spiro
Koncert Subotičkog simfonijskog orkestra
Ko zna da li ćeš me ponovo videti? ko-zna-da-li-c-es-me-ponovo-videti
Ne očajavajte nikad ne-ocajavjte-nikad
Crni Petar crni-petar
Najnormalniji čovek na svetu najnormalniji-covek-na-svetu
Kus petlić kus-petlic
Otelo otelo
Šogorice sogorice
Kus petlić kus-petlic
Tri sestre tri-sestre

Albina Podgradska: Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878. - demilitarizacija drame

Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878. - demilitarizacija drame

- Scensko čitanje/Színpvadi felolasás -

REŽIJA/RENDEZÉS: Anđelka Nikolić


ULOGE/SZEREPOSZTÁS: Mileva, Sida, Leposava, Darinka, Zorka, Hristina i Berta: članice Dramske sekcije Dečjeg pozorišta Subotica
Albina/dramatičarka: Monja Medaković Vuksanović
Mati Milevina: Minja Peković
Nadničarka: G. Erdélyi Hermina
Slovak: Miroslav Fabri
Mađar: Ralbovszki Csaba
Učitelj: Hajdú Tamás
Badavadžija (Danguba): Igor Greksa
Doktor: Srđan Sekulić
Romi: članovi Edukativnog centra Roma
Učenici: članice i članovi Dramske sekcije Dečjeg pozorišta Subotica

OSTALE ULOGE/EGYÉB SZEREPLŐK: Ricz Ármin, Budinčević Krisztián, Dedović Tomić Dina, Magyar Zsófia, Nyári Ákos, Baráth Attila, Csernik Árpád, Kalmár Zsuzsa, Kovács Nemes Andor, Körmöci Petronella, Pámer Csilla, Pesitz Mónika, Vicei Natália, Nikolina Vujević, Sofija Mijatović Lazarov, Suzana Vuković, Vladimir Grbić, Dimitrije Dinić, Sanja Moravčić, Miloš Stanković, Milan Vejnović, Ljubiša Ristović, Kristina Jakovljević, Vesna Kljajić Ristović, Marta Aroksalaši, Uroš Mladenović

AUTORSKI TIM/SZERZŐI CSAPAT:
Lektura delova teksta na mađarskom/A magyar nyelvű szövegrészek lektorálása: Brestyánszki B. Rozi
Lektura delova teksta na romskom/A roma nyelvű szövegrészek lektorálása: Maja Jovanović
Lektura delova teksta na slovačkom/A szlovák szövegrészek lektorálása: Miroslav Fabri
Dramski pedagog/Drámapedagógus: Uroš Mladenović
Muzičar/Zenei vezető: ifj. Kucsera Géza

Народно позориште Суботица – Narodno pozorište Subatica – Népszínház Szabadka – Narodno kazalište Subotica

Inspicijenti/Ügyelők: Vesna Galešev, Goran Grubišić
Šef scene/Színpadmester: Daniel Bagi
Majstor svetla/Fénymester: Nedo Ilić
Majstor tona/Hangmester: Ištvan Nemet
Dežurni dekorater/Ügyeletes díszítő: Miroslav Žukov
Frizerke/Fodrásznők: Ana Tot, Mila Bulatović
Rekviziterka/Kellékes: Darinka Gavrić

Prva proba/Első próba: 4. 10. 2023.
Premijera/Bemutató: 11. 10. 2023.

Produkcija: Seoski kulturni centar Markovac, u saradnji sa Narodnim pozorištem Subotica i Dečjim pozorištem Subotica, u okviru projekta Demilitarizacija drame

DEMILITARIZACIJA DRAME

Seoski kulturni centar Markovac od 2020. godine razvija projekat Čitaonica „Ekatarina Pavlović“, usmeren na promociju rodne pravde u polju književnosti, obrazovanja, kulture. Osim kontinuiranog rada sa čitaocima (gotovo 400 članova posećuju naše ogranke u selima Markovac, Rakinac, u opštini Velika Plana, i Gložan, u opštini Svilajnac), „Ekatarina“ neguje i program biblioterapije, kao i istraživački rad usmeren kako na istoriju književnosti, tako i na savremenu produkciju. Program „Demilitarizacija drame“ namenjen je stručnoj javnosti (pozorišne institucije i radnici/e), ali i širokoj pozorišnoj publici, kao i korisnicima digitalnih medija. Sastoji se od javnih čitanja do sada neizvođenih pozorišnih komada izabranih na osnovu estetskih i dramaturških kvaliteta, ali i sledećih kriterijuma:
- tema (demilitarizacija svakodnevnice)
- autorstvo (tekstovi koji su pisale žene)
- zalaganje za rodnu i druge pravde kada je reč o produkcionom aspektu (broj uloga pisanih za žene, decu, manjine)
- marginalizovanost (prioritet se daje tekstovima koji, iz različitih razloga, imaju manje šanse da budu predstavljeni u našoj sredini).

Faktor raznovrsnosti takođe je uticao na odlučivanje, tako da su se u konačnom odabiru našle dve nove i jedna davno napisana drama, dve iz Srbije, a jedna sa drugog kontinenta, a reč je i o potpuno različitim i samosvojnim autorskim poetikama. Cilj projekta je delovanje na planu demilitarizacije dramskog pisanja, u smislu podsticanja kreiranja novih, drugačijih, eksplicitno antimilitantnih narativa, kao i revizije istorije pozorišta, otrivanjem alternativnih narativa u našoj prošlosti, koji nažalost nisu dobili prilike da ostvare veći uticaj u vreme svom nastanka.
Nakon „Sirote Mileve iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878“ biće izvedene i drame: „Dečaci neće nositi oružje“ Jelene Paligorić Sinkević, iz 2019.godine, koja preispituje postojeći školski sistem i aktuelne roditeljske stilove i tematizuje vršnjačko nasilje, povezujući ga sa klimom u društvu koje se još uvek nije delimilitarizovalo i integrisalo nakon ratova iz devedesetih.

(19.11. 2023. u 19h, Malo pozorište Duško Radović, Beograd)


„Devojke“, Salimate Togore, autorke iz Malija, izvorno napisana na francuskom jeziku, do sada neobjavljivana i neprevođena, a izvedena jedino u okviru scenskih čitanja posvećenim dramaturgiji frankofone Afrike u okviru Avinjonskog pozorišnog festivala. Drama obrađuje naizgled nepolitička pitanja – tematiku porodičnog, bračnog,  ljubavnog i seksualnog života savremenih afričkih žena. No, ispod vrcavosti i duhovitosti koje podsećaju na sitkom sakrivena je kritika patrijarhalnih obrazaca, naročito onih čijem preživljavanju i širenju možda i nesvesno doprinose žene same – očigledno na svim kontinentima.

(decembar 2023, Puls teatar Lazarevac i Muzej afričke umetnosti, Beograd)

Društvenom životu žena i njihovoj međusobnoj komunikaciji u drami Albine Podgradske dat je veliki prostor. Možda upravo prilika da se druže ovim ženama, kao i deci, otvara mogućnost da se ostvare kao građani, da društveno deluju. Mada su u vreme pisanja njene drame u našim krajevima već nastajale prve ženske organizacije, u „Sirotoj Milevi“ nije opisano nikakvo formalno organizovanje žena, nema govora o „pisanju štatuta“, kao što je slučaj kod Sterije. Veze solidarnosti i međusobnog podržavanja uspostavljaju se situaciono, spontano. Ovo nas podseća na savremeni trend ad hoc građanskog udruživanja, koje je motivisano očiglednim nedostatkom državnih mehanizama za pomoć najugroženijama (u našoj sivoj stvarnosti radi se o pomoći bolesnoj deci). Nadničarka, i sama u nezavidnom položaju, pokušava da pomogne porodici izbeglica, a njenom pokušaju spontano se pridružuju i drugi ljudi, koji nemaju direktne veze sa ovom porodicom. Zanimljivo je da je, na prvom mestu, reč o ljudima koji su i sami bili ili jesu u prilici da osete bedu (radnici – nomadi Mađar i Slovak, porodica Roma).

...

Neuobičajen je, za ono vreme, interes za učešće u političkom životu koji Albina pripisuje deci. Već na početku komada ona na scenu izvodi najmlađe članice zajednice u dečjem, ali nimalo naivnom razgovoru o svetu koji ih okružuje. U nastavku drame izdvaja se scena u školi, u kojoj se deca dogovaraju na koji način mogu da utiču na svoje roditelje da pomognu Albininoj porodici. Ovaj elan dečjeg udruživanja zbog plemenitog cilja podseća nas na duh kojim je odisala socijalno angažovana književnost za decu tridesetih godina XX veka („Vlak u snijegu“ i „Družba Pere Kvržice“ Mata Lovraka), s tim što su ovde u glavnim ulogama devojčice:

„SIDA: Da se ovde sada dogovorimo, i da navalimo kod kuće na mater i oca, da njoj pošalju svaki dan po koji desetak, jer je sirota mati i bolešljiva. Al’ bi se ona oporavila, i posle čula sam u mesarnici, da znade lepo šiti, tkati i vesti. Dakle, znate šta ćemo raditi?
SVE: Čujmo!
SIDA: Kad dođemo kući, navalićemo svaka na svoju mater, i molićemo lepo, da skupi sve gospoje po celoj varoši, i da nikome drugom ne dadu šiti haljine, samo kod nje.
SVE: Tako ćemo! Da zasluži sirota!“ 1

Iz ovog primera je vidljivo koliko je pažnje Podgradska ukazala likovima dece: ove devojčice dovoljno su osetljive da shvate da puko davanje materijalne pomoći može da uvredi, a osim toga ne rešava problem dugoročno, te promišljaju način da pomognu da se Milevina majka trajno radno angažuje.
Potpuno inverzno Sterijinom tekstu, gde muškarci suvereno vladaju sferom politike i javnog
života, dok su za žene i decu rezervisani prostori domaćinstva i privatnog života (sa izuzetkom u vidu Zelenićke), u drami Podgradske žene su aktivnije u sferi društvenog života, dok su muškarci usmereni na sferu ekonomije (opet, sa izuzetkom Mađara i Slovaka), što je naročito vidljivo u scenama konferencije zelenaša i zalagaonice.

Anđelka Nikolić

(iz rada Građanke i građani/Uporedna analiza komada „Rodoljupci“ Jovana Sterije Popovića

i „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji god. 1878.“ Albine Podgradske)

ALBINA PODGRADSKA

Albina Podgradska (Albina Podhradský, 1858–1880), Slovakinja, napisala je pozorišni komad Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji god. 1878., prvi štampani sačuvani pozorišni tekst na srpskom jeziku koji potpisuje žena. NJeno dramsko delo objavljeno 1880. godine nije navedeno u knjizi Srpska knjiga XVIII i XIX veka, što je uticalo da je ono potpuno nepoznato i zaboravljeno, kao i mlada spisateljka. Nažalost, ova drama nikada nije igran na sceni što je takođe doprinelu poniranju u zaborav. Trag o Albini Podgradskoj našli smo u časopisu Javor koji je u jedanaest brojeva 1891. godine ukazano na Srpkinje koje pišu, navedeno je preko sto imena, u osmom prilogu pomenuta je i ona.
O životu Albine Podgradske ima šturih saznanja iz dokumentacije Srpske učiteljske škole u Somboru, dokumenti predočavaju da je Albina Podgradska rođena 1858. godine u Pešti. U Novom Sadu je živela od 1864, od svoje šeste godine, tu je završila osnovnu školu, a zatim i četiri razreda „narodne škole“, odnosno trivijalnu tzv. devojačku školu. U Srpsku učiteljsku školu u Somboru upisala se 1874; školu je učila tri godine, a završila ju je 1877. Još neko vreme ostala je u Somboru, najverovatnije zato što je tu od 1872. do 1878. predavao njen otac Jozef Podgradski (1823–1915). Ispit za osposobljavanje za učiteljicu položila je 1878. godine. Po povratku u Novi Sad 1878. pisala je dramu Sirota Mileva; već te godine je bila bolesna, pa nije polagala stručni ispit i nigde nije bila zaposlena. Nema podataka zašto 1880. odlazi u Sombor, gde je i umrla 30. marta 1880 i gde je i sahranjena. Imala je tek 21 godinu.

.....

Njen tekst je doneo neočekivan pogled na tadašnje društvene okolnosti, doneo je pogled na život i iz dečjeg ugla, kojemu je svojstveno otkrivanje sveta bez predrasuda, otvoreno, nevino, zato su utisci i jači nego da ih predstaljaju odrasle osobe. Smatra se da su deca i žene nemarkirane društvene grupe, koje odlikuje receptivnost, odnosno sposobnost primanja ili osetljivosti, zato je kod njih izražena empatija i nesebičnost, koju naglašava i autorka.
Nameće se pitanje zašto ova drama do sada nikada nije igrana na sceni?, mada su komadi s pevanjem bili omiljeni. Nismo skloni da mislimo da je to bilo zbog nedostataka na koje smo ukazali, moguće je pre zbog eksplicitnih panslavističkih političkih stavova koji su za tadašnju austro-ugarsku vlast bili neprihvatljivi, a možda i zbog kritike vojvođanskog miljea, koju je ona donekle ublažila. Mileva i njena majka svoj spas očekuju u Srbiji, državi koja se ponovo rađa sticanjem svoje nezavisnost i koja jeste tada bila zemlja budućnosti i nade.

Neopsorni su različiti uticaji, ugledanje na narodnu književnost i komade s pevanjem, no nisu jedini, na Albinu Podgardsku su uticali i naši savremeni pisci, ona u komadu spominje Branka Radičevića, koji je pevao stihove u narodom duhu. Verovatno se ugledala i na svog oca koji je pisao pozorišna dela. Etički i idejni stavovi su prevagnuli nad estetskim oblikovanjem. Svakako bi bilo zanimljivo videti kako bi se i da li bi se ovo delo o izbeglicama danas igralo, pogotovu zbog negativnih stavova u vezi sa evropskom, tačnije zapadnoevropskom civilizacijom.